Uvek i samo tvoja
„Predodređenost je logična posledica naših misli i dela, roptanje i neverica naš beg od Istine, ustuk pred njom, i to iz jednog razloga: Istina proteruje iz našeg bića strasti. Kako proterati strasti kad je od njih sazdan tron bezbožja pred kojim se čovek preobražava u iskljućivog vlasnika života i smrti. Onog koji sve može a koji ključ za ono što ne može pronalazi u kukama avetnog svitka u kojem je sakrivena davno napisana priča svačijeg života?“
„Uglavnom namrštena, prečesto sa izrazom dosade i sveznajućeg umora na licu, Marta se pretvarala u biće iz kojeg je isijavala minula lepota dajući njenim bistroplavim očima poseban sjaj, obrazima gipkost a usnama mladalački punoću, kad god bi je neka asocijacija vratila u najudaljeniji deo njene prošlosti. Možda sam zbog tog jedinstvenog iskustva sa njom zadržala uverenje da je Marta bila lepa žena.
Ipak, kada se podignu magle sa stvari koje je pozlatio suženi vid, preda mnom se ukazuje jedna od onih stasitih opasnica po direktno nadmenom stavu i pogledu koji seče do kosti, žena kod koje na račun ženstvenosti prevagne muškobanjasta crta u stavu, reakcijama i mišljenju.“
„Osim toga, razumite: vaša majka je živela svoj život i u njemu pogrešila bar isto toliko puta koliko ste vi u svom. Mislite da ona nema svoj bumerang? Ima, naravno, svi ga imamo, i polomiće nam prste ili se zariti u čelo, a mi ćemo sa tim ožiljcima živeti i umreti. Svi. Bez razlike.“
„Život je jednostavno stao, zaglavio se u paklenom jarku u kojem su se valjali gresi koji su bili samo moji i neuspesi kojima su se završavali svi pokušaji da uđem u postojano branjeni bolnički svet moje majke, zatvorsku stvarnost njenih dana ispunjenu strahovima, prazninama, bolovima, isparenjima sopstvenog tela u odumiranju, jaucima zbog svega i ko zna kakvim zbunjujućim osećanjima u vremenu koje je izjednačilo prošlost i sadašnjost, i tu odurnu stvarnost činilo nepodnošljivijom.“
„Kao da sve to nije sporedno u odnosu na ono što je zaista trebalo nad majčinim telom da iskusim: susret sa osvešćujućim licem smrti u ovom mom životu, sa njenim jezivim predskazanjem koje treba da me podseti ne na mamin život i njene padove i poraze, već na moj život i moje padove, moje teške greške učinjene prema njoj, a onda i prema svima koje su moja surovost i nerazumevanje, moja uobraženost i preterivanje, moja samozaljubljenost i tvrdokornost teško povredili.“