Увек и само твоја
„Предодређеност је логична последица наших мисли и дела, роптање и неверица наш бег од Истине, устук пред њом, и то из једног разлога: Истина протерује из нашег бића страсти. Како протерати страсти кад је од њих саздан трон безбожја пред којим се човек преображава у искљућивог власника живота и смрти. Оног који све може а који кључ за оно што не може проналази у кукама аветног свитка у којем је сакривена давно написана прича свачијег живота?“
„Углавном намрштена, пречесто са изразом досаде и свезнајућег умора на лицу, Марта се претварала у биће из којег је исијавала минула лепота дајући њеним бистроплавим очима посебан сјај, образима гипкост а уснама младалачки пуноћу, кад год би је нека асоцијација вратила у најудаљенији део њене прошлости. Можда сам због тог јединственог искуства са њом задржала уверење да је Марта била лепа жена.
Ипак, када се подигну магле са ствари које је позлатио сужени вид, преда мном се указује једна од оних стаситих опасница по директно надменом ставу и погледу који сече до кости, жена код које на рачун женствености превагне мушкобањаста црта у ставу, реакцијама и мишљењу.“
„Осим тога, разумите: ваша мајка је живела свој живот и у њему погрешила бар исто толико пута колико сте ви у свом. Мислите да она нема свој бумеранг? Има, наравно, сви га имамо, и поломиће нам прсте или се зарити у чело, а ми ћемо са тим ожиљцима живети и умрети. Сви. Без разлике.“
„Живот је једноставно стао, заглавио се у пакленом јарку у којем су се ваљали греси који су били само моји и неуспеси којима су се завршавали сви покушаји да уђем у постојано брањени болнички свет моје мајке, затворску стварност њених дана испуњену страховима, празнинама, боловима, испарењима сопственог тела у одумирању, јауцима због свега и ко зна каквим збуњујућим осећањима у времену које је изједначило прошлост и садашњост, и ту одурну стварност чинило неподношљивијом.“
„Као да све то није споредно у односу на оно што је заиста требало над мајчиним телом да искусим: сусрет са освешћујућим лицем смрти у овом мом животу, са њеним језивим предсказањем које треба да ме подсети не на мамин живот и њене падове и поразе, већ на мој живот и моје падове, моје тешке грешке учињене према њој, а онда и према свима које су моја суровост и неразумевање, моја уображеност и претеривање, моја самозаљубљеност и тврдокорност тешко повредили.“